IN Kamena vuna , Stiropor , Termoizolacija , Toplotna izolacija

Toplotna izolovanost čovekovog životnog prostora postaje jedan od osnovnih zadataka građenja od samih njegovih početaka.

Tokom milenijuma nekoliko materijala iz prirode doprinosili su komforu u objektima, a danas građevinska industrija u ponudi ima veliki broj proizvoda koji obezbeđuju viši kvalitet života. 

Ovom prilikom upoznaćemo vas sa potvrđenim materijalima i proizvodima čijom je pravilnom ugradnjom garantovan kvalitet izvedenih radova, zdravlje ljudi i dobra osnova za energetsku efikasnost objekata.

Pored krova nad glavom, optimalna temperatura unutrašnjeg prostora najznačajnija je uloga naših objekata, i predstavlja nezaobilazni element gradnje. Termoizolacija objekata ima višestruki značaj:

  • komfor unutrašnjeg prostora – ne samo u smislu pružanja optimalne temperature, već i umirivanja neprijatnih vazdušnih strujanja koja se inače javljaju zbog temperaturnih razlika (od fasadnog zida ka unutrašnjosti objekta i od poda ka plafonu)
  • trajna zaštita – nakon osnovnog ulaganja i ugradnje, na duži period vrši svoju ulogu, ne zahtevajući dodatne troškove održavanja, napajanja i sl, za razliku od sistrema za klimatizaciju
  • dvojaka uloga – zavisno od mesta na planeti gde se objekat nalazi, od godišnjeg doba ili doba dana, termoizolacija ga štiti od zime ili vrućine, a najčešće od oba temperaturna ekstrema, dakle 24 časa tokom cele godine
  • energetska efikasnost – doprinosi smanjenju troškova za energiju, ali dodatno utiče i na očuvanje planete.

Tokom nekoliko hiljada godina komfor je postizan uz pomoć dve grupe materijala koji su činili čovekovo neposredno okruženje: visokoporozni materijali vegetativnog porekla (trska, slama, pletena trava, šaš, granje…) i materijali veće gustine mineralnog porekla (zemlja/blato, glina, kamen, itd), ali i drvo.

Toplotna zaštita objekata i danas se svodi na ove dve grupe materijala: visokoporozni materijali male gustine koji zadržavaju veliku količinu vazduha u malim komorama, i materijali veće gustine koji ne dozvoljavaju strujanje vazduha i prodor vetra. Već stari graditelji su kroz iskustvo uvideli da se najbolji rezultati postižu kombinacijom ovih materijala.

Tavanice od trske i blata, ili kuće od blata pomešanog sa seckanom slamom, prisutne su u graditeljstvu naroda na svim kontinentima osim Arktika, od juga Afrike do severa Evrope, od Australije do Severne Amerike (jedini izuzetak čini iglo severnoameričih Eskima). Savremeni oblici ova dva sistema su:

  • sendvič zid, fasada ili panel – kombinacija materijala velike gustine (opeka, beton, lim, staklo…) i visokoporozne nekonstruktivne ispune ili obloge sa isključivo termoizolatorskom ulogom
  • elementi za zidanje koji u sebi objedinjuju ove dve osobine (penobetoni, betoni sa ispunom od granula ekspandiranog polistirena i specijalnih aditiva, porozni ošupljeni opekarski proizvodi, itd).

Osnov komfora i efikasnosti

U ovom tekstu posebnu pažnju ćemo posvetiti savremenim proizvodima čija je isključiva uloga toplotna izolacija prostora, kao i elementima za zidanje koji istovremeno vrše ulogu termoizolacije. Na tržištu, u svetu i kod nas, postoji veliki izbor visokokvalitetnih proizvoda koji mogu da odgovore na sve toplotne zahteve jednog projekta.

Na konačan izbor termoizolacije utiču isti faktori kao i kod svakog drugog građevinskog materijala: lokalni mikro i makro klimatski uslovi, tradicionalna rešenja i popularnost proizvoda, željeni nivo komfora, specifični zahtevi, i naravno – cena koju je investitor spreman da plati. Ipak, svakako je najvažnije da proizvod ispuni projektom predviđen zadatak, što u savremenom građenju podrazumeva nešto širu listu zahteva:

  • niska termoprovodljivost – osnovna osobina termo materijala
  • niska apsorpcija vode i vlage – s obzirom da je voda bolji provodnik nego vazduh, materijal natopljen vodom propušta znatno više toplote/hladnoće nego suv pa proizvođači koriste hidrofobe koji umanjuju apsorpciju
  • paropropusnost – jedna od izuzetno važnih osobina zahvaljujući kojoj se izbegava sakupljanje vlage u višeslojnoj fasadnoj konstrukciji, i samim tim, pad termičkog otpora (paropropusnost slojeva treba da raste u pravcu od tople ka hladnoj strani zida, tj. od unutrašnje ka spoljašnjoj)
  • vatrootpornost – izuzetno važan činilac u savremenim objektima, pa negorivost termoizolacije predstavlja jedan od osnovnih zahteva kupca.

Termoizolacija, pre rashladnih sistema, tehnologija i patenata, čini najvažniju komponentu temperaturnog komfora prostora. Termoizolacija vrši istovremeno ono za šta su nam najčešće potrebna dva aspolutno nezavisna sistema instalacija, pa i infrastukture.

Jednom pravilno postavljena, vršiće svoju ulogu bez obzira na dnevne, godišnje, vremenske, klimatske, energetske ili finansijske uslove tokom čitavog perioda eksploatacije.

Može doći do povećanja cene energenata, do nestašice energije, kolapsa, kvara ili redovnih radova na instalacijama, može doći do još drastičnijih promena u globalnoj/lokalnoj klimi, do kašnjenja sa plaćanjem računa i isključivanja el. energije, ali efekat jednom postavljene termoizolacije je trajan bez obzira na sve moguće situacije.